29 Jun
Najveca i najpoznatija svetska berza je svakako Londonska berza LBMA London Bullion Market Association.Na toj berzi cene se formiraju 2 puta dnevnou 10,30 h i 15 h po lokalnom vremenu u Londonu.
Cena se formira za finu uncu (31.1 gr) i danas iznosi 35,16 eura.Takodjer je vrlo interesantan podatak da je do 1971 godine vazio zlatni standard odnosno dolar je imao pokrice u zlatu.
Sto se tice likvidnosti svakako su najlikvidniji zlatnici jer su najvece finoce 900 pa to mozete pogledati na sajtu Zlatara Gligoric.
Zlato je u 2016 godini bila najisplativija investicija. Od januara prosle godine je porasla za oko 14% i verovatno bi mogla da bude najuspesnija godina.
Sto se tice investiranja zlata na finansijskim trzistima u 2017 godini pokazalo se da je na vecini trzista donela veoma visoke prinose. Cene akcija su znacajno
porasle , sto mozemo videti po kratanju vrednosti najvaznijih svetskih indeksa u toku 2017. Malo je mozda zacudjujuci rast za oko 13% , jer zlato sluzi kao zastita
u nesigurnim vremenima poput ekonomskih recesija , politickih kriza i naravno kao zastita od infalcije. Neka istrazivanja pokazuju da bas onda kada dolazi do pada na
berzama zlato poprima ekvivalent sigurnosti ili sigurnog utocista. Svetska ekonomija je vec dugi niz godina “u zvanicnoj krizi” , i u takvim situacijama je mnogo
sigurniji kapital drzati u zlatu nego u bankama. Vecina svetskih analticara tvrdi da rast cena zlata nije puka slucajnost . Svi oni koji investiraju u zlato
verovatno su smatrali da je to najbolja zastita i najbolji preferans za siguronst i da se verovatno na vreme zele pripremiti za neka buduca vremena.
Svetski analiticari analizom trzista u ovih par godina su zakljucili da povecan interes za kupovinu zlata mogu imati dva scenarija:
– Prvi je eventualni pad cena akcija. Od 2009. godine do sada akcije na razvijenim tržištima su u proseku porasle gotovo 300 odsto, što je jedan od najvecih
trendova rasta u istoriji. Po mnogima su akcije sad precenjene. Ako akcije pocnu padati,za ocekivati je da ce cena zlata poceti rasti, stoga je moguce da
su se oprezni investitori vec poceli pripremati na taj scenario.
– Drugi moguci razlog kupovanja zlata je ocekivanje visoke inflacije. Posljednjih desetak godina je verovatno period najniže stope inflacije u posljednjih stotinak
godina, a nakon perioda niske inflacije po pravilu sledi period visoke inflacije. Inflacija je zapravo gubitak kupovne moci valute, a zlato se kroz istoriju
pokazalo kao dobar nacin cuvanja vrednosti.
Stice se utisak da strah od previsoke inflacije u buducnosti ponovo ce probuditi ineteresovanja za zlatom i moglo bi doci do znacajnijeg porasta cene ovog plemenitog metala.
U poslednje vreme sve se vise kupuje zlato ali je ovaj put razlog cena zlata koja je u nevidjenom porastu. Zlato postaje garant sigurnosti jer cena grama zlata nikako nece opasti u skorije vreme. Prema podacima Evropske centralne banke i MMF centralne banke evropskih zemalja su od pocetka 2011. godine povecale rezerve u zlatu za 25.000 unci, odnosno 0,8 tona. Dvadeset godina se gram cistog zlata prodavao na svetskim berzama po stabilnoj ceni od 10 evra sve do 2005. g (cena grama u zlata u Srbiji je bila ista), kada se investitori “izostrenog njuha” predosecajuci krizu okrecu zlatnim polugama.
Od tada do danas cena zlata je porasla vise od cetiri puta, a zlatna groznica 21 veka zahvatila je vecinu kako pojedinaca tako i kompanija i drzava koje mahnito kupuju zlato jacajuci rezerve.
Da ubacimo malo statistike, 2008. godine cena jedne fine unce (31.1 g) je bila 700 dolara, 2005 godine bila je oko 420 dolara, 2001 godine bila je oko 260 dolara. Danasnja cena fine unce je 1564 dolara za jednu finu uncu. Investitor koji je pre godinu dana ulozio u zlato 1.000 dolara sada je u plusu oko 26%, dok je na duzi rok od 5 godina dobit daleko veca 171,2 . Ove cifre mnogo govore same za sebe. Strucnjaci procenjuju da i kupovina zlata od strane svetskih centralnih banaka ove godine mogla biti najveca od prestanka funkcionisanja Bretton woods-a valutnog sistema koji je kurs dolara cvrsto vezao za zlato.
To bi znacilo da se svet polako vraca u vreme kada je zlato imalo funkciju novca. Gradjani Srbije na zalost ne mogu da ulazu svoj novac u zlatne poluge, jer u svetu prodaju poluga vrse banke. Na zalost kod nas drzava jos uvek nije regulisala zakone iz ove oblasti.
U ovom momentu, fajn (cisto zlato) je doziveo najveci skok cene u istoriji.
Cena zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita, a za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), trenutno cena se kreće između 3500-5500 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare, jer položaj prodavnice diže cenu zlata za značajan procenat, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova kao što je Beograd. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i različitih tipova izade koje mu još podižu cenu po gramu.
Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali se dešava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, zbog čega je razlika u ceni neizbežna.
Zbog svega prethodno navedenog, znatno je povecan otkup zlata u Srbiji (i u svetu), jer je cena otkupa znatno veca nego pre nekoliko godina jel prati trend rasta cene fine unce zlata.
Vrsimo otkup zubnog zlata, lomljenog zlata, dukata, i ostalog zlatnog nakita sledecih finoca:
Postavite pitanje
Pre nego sto postavite pitanje procitajte FAQ. Na ranije postavljena pitanja ne odgovaramo