Zlato je plemenit metal žute boje i jakog sjaja, mekan, težak (relativna gustoća 19,3). Tačka topljenja zlata je 1064,76°C, jedna je od fiksnih tačaka za baždarenje termometara.

Legure zlata s bakrom i srebrom, nitratna kiselina ne nagriza ako sadrže više od 25% zlata. Zlato je jedan od najređih elemenata u Zemljinoj kori; računa se da ga ima samo oko 2 miliona posto. Pojavljuje se u prirodi , i poznato je ljudima još od davnina. Na primarnom ležištu nalazi se u obliku zrnaca, ljuskica, ploča ili razgrananih žica u kiselom i neutralnom eruptivnom kamenju, uprskano obično u kremenim žilama (gorsko zlato).

Po prirodi,ruda zlata sadrži gotovo uvek i srebra u sebi. Najveće nalazište zlata je na Witwatersrandu u Južnoafričkoj Republici, 1000-3000 m ispod površine Zemlje. Druga značajna nalazišta jesu u Kaliforniji, Koloradu, Aljasci, Kanadi, Australiji i na Uralu. Zlato se iz pieska dobijalo u staro vreme ispiranjem; stariji industrijski postupak je amalgamacija pri kojemu se zlato izdvaja pomoću žive; u novo vrieme zlato se dobiva cijanizacijom. Taj postupak omogućava brz porast proizvodnje zlata u poslednjih 50 godina. Velike količine zlata dobijaju se iz anodnog mulja, otpada pri elektrolitskoj rafinaciji bakra i srebra.

Kroz vekove, zlato se upotrebljavalo kao monetarni standard u većini zemalja. Procenjuje se da je do kraja 1973. u svietu bilo proizvedeno ukupno oko 80 950 tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 t. Ukupna vriednost svetskih zaliha zlata iznosi danas oko 70 milijardi dolara. Dve trećine od toga iznosa nalazi se u obliku zlatnog novca ili zlatnih poluga u trezorima emisionih banaka (pogotovo u SAD). Tehnička upotreba zlata vrlo je ograničena i ni u kojoj primeni u tehnici zlato nije nenadoknadivo. Upotrebljava se za pravljenje i pozlaćivanje nakita, za bojenje stakla (Cassiusov zlatni purpur), i u zubarstvu.

Sve više zlata troši se danas u elektronskoj industriji i za programe istraživanja svemira. Zbog toga što je čisto zlato mekano, ono se za praktičnu upotrebu legira sa srebrom ili bakrom. Sadržaj zlata u tim legurama (finoća) navodi se u karatima, 18-karatno zlato ima finoću 750/1000 ili 75% ).

U svojim spojevima zlato je jednovalentno i trovalentno. Najvažniji spoj zlata jestw zlato (III)-hlorid, AuCl3, crvene iglice koje nastaju kad klor iznad 200°C deluje na zlato u listićima. Otapa se u vodi dajući smeđecrvenu tečnost koja sadrži kompleksnu triklor-okso-zlatnu kiselinu H2[AuCl3O]; ako se tome doda hloridna kiselina, dobija se zlatnohlorovodična kiselina (tetrahlorzlatna kiselina), koja se može dobiti i otapanjem zlata i uparivanjem s hloridnom kiselinom

Kristalne igle sastava H[AuCl4] x 4H2O, žute boje poput limuna, koje se na vlažnom vazduhu raskvasuju, u vodi i alkoholu lako otapaju, a na koži izazivaju plikove; upotrebljavaju se u medicini, fotografiji i u galvanotehnici (za pozlaćivanje). Natrijumska so te kiseline, kotisti se u trgovinu pod imenom “zlatna so”.